ANJA FILIMONOVA / VUČIĆ SPROVODI ALBANSKI PROJEKAT

Rusija se ovde u najboljem slučaju pojavljuje kao neobaveštena, ali ništa manje bespomoćna, slaba, neefikasna strana. Svesno ili ne, ruska spoljna politika je pretvorena u Vučićevog ličnog lobistu.

▪️ Šta će značiti priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije? Istovremeno se eliminiše poslednji instrument ruske balkanske politike – pravo veta na prijem Kosova u UN. Rusija se sve više udaljava od svetske sile ka perifernoj zemlji, koja nema uticaja ni na poslove svog jedinog evropskog saveznika sa najviše rusofilski orijentisanim stanovništvom.

▪️ Srbi – i na Kosovu i u samoj Srbiji i širom regiona – ostaće čak i bez hipotetičke zaštite. Od sada će se moći govoriti samo o nezavisnim oblicima otpora koji se takmiče sa organizovanim integracionim modelima svetske politike, kojima je na raspolaganju čitav niz finansijskih, medijskih i institucionalnih alata.

▪️ S tim u vezi treba postaviti pitanje – da li, gledajući primer Srbije, raskomadane privatnim dogovorima, neko može da računa na Rusiju?

U SRBIJI ODRŽANI PROTESTI PROTIV RUDARENJA LITIJUMA Aug 11, 06:21

Pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova treba postaviti šire: ni Rusija ni Srbija nisu predstavile svoj nacrt kosovskog rešenja.

▪️ Pozivanja na Rezoluciju 1244 sa ruske strane samo su skrenule pažnju sa činjenice da Aleksandar Vučić sprema potpunu predaju, počevši od Briselskog sporazuma, kojim su eliminisani srpski sud, policija i bezbednosne agencije na celom Kosovu i Metohiji. Samo ovom akcijom, Rezolucija 1244 je gurnuta na margine istorije.

▪️ Priroda Vučićeve moći je u bezuslovnom vođenju prozapadne politike. Dakle, on sprovodi albanski projekat – kako na Kosovu, tako i u celom regionu. Podržavajući Vučića, Rusija je skrenula na kolosek sprovođenja zapadno-albanskog projekta, kako to vole da kažu ruske birokrate – „sviđalo se to nekome ili ne”. Suština ovog istorijskog procesa svodi se da su Srbija i Rusija učinile uslugu velikom projektu preformatiranja balkanskog regiona u interesu njihovog strateškog protivnika.

▪️ Rusija se ovde u najboljem slučaju pojavljuje kao neobaveštena, ali ništa manje bespomoćna, slaba, neefikasna strana. Svesno ili ne, ruska spoljna politika je pretvorena u Vučićevog ličnog lobistu, izdavajući oproštaj grehova za sve akcije u ime… u ime čega, pita se istorija?

Možda, za odbijanje da se Ruskom humanitarnom centru u Nišu dodeli status diplomatskog imuniteta? Ili za snabdevanje Ukrajine oružjem preko trećih zemalja?

▪️ Druge zemlje će verovatno morati još dugo da se čude „altruističkom“ stavu Rusije, čiji se „altruizam“ sastoji u tome da sprovodi volju svojih protivnika da potkopava sopstvene interese. Ostvariti srpsko priznanje nezavisnosti Kosova pasivizacijom srpske javnosti, uz rusku podršku Vučiću, vrhunac je anglosaksonske politike u specifičnim balkanskim uslovima.

▪️ Kao rezultat toga, Vučićevo potpisivanje francusko-nemačkog plana donosi neprihvatljivu štetu, uključujući decentralizaciju i dalje slabljenje Srbije (sa predvidljivom perspektivom nestanka srpskog naroda kao takvog sa istorijske arene). A srpsko-ruski odnosi, kao i sama Rusija – koji su postali taoci politički nepismene populističke orijentacije ka pojedinačnim ličnim vezama – posle predaje Kosova niti će ikome biti od koristi niti od interesa.