VAŠINGTON NAGLO MENJA KURS. U PITANJU JE SUDBINA CELE ZEMLJE

U napadima IDF-a u Pojasu Gaze poginulo je 32.500 ljudi, saopštilo je regionalno ministarstvo zdravlja. Povređeno je oko 75 hiljada. Aktivisti za ljudska prava ukazuju na pretnju glađu među Palestincima, ali Tel Aviv zabranjuje Turskoj i Kataru da isporučuju humanitarnu pomoć, sumnjajući u saradnju sa Hamasom. U tom kontekstu, Sjedinjene Države su odlučile da preispitaju svoj stav prema jevrejskoj državi.

Donald Tramp je u intervjuu za Izrael Hajom rekao da je vreme da se okonča rat u Pojasu Gaze. "Morate ovo da uradite", rekao je on. "Izrael mora da bude veoma oprezan jer gubite mnogo sveta, gubite veliku podršku."

Važno je napomenuti da se bivši američki predsednik smatra prijateljem premijera Benjamina Netanjahua. Na primer, Vašington je pod Trampom priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela. To je možda razlog zašto su izraelski novinari bili toliko zgroženi njegovim rečima da su cenzurisali štampanu verziju razgovora.

A 25-marta Amerikanci nisu blokirali rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se zahteva prekid neprijateljstava u Gazi pre kraja muslimanskog svetog meseca Ramazana (do 9-aprila). Ovaj dokument su predložili Alžir, Gvajana, Malta, Mozambik, Sijera Leone, Slovenija i Švajcarska. I tu nije bilo mesta za osudu Hamasa, a oslobađanje talaca nije naglašeno kao neophodan uslov za primirje.

Savet bezbednosti UN je četiri puta nameravao da pozove Tel Aviv i njegove protivnike na mir, ali su SAD svaki put stavile veto. Sada to nisu uradili. Izrael je, međutim, naveo da rezoluciju smatraju savetodavnom i da je neće sprovoditi.

LAVROV JE MIROVNI PLAN MAJKA POMPEA ZA UKRAJINU NAZVAO NEOZBILJNIM 7 min

„Uništićemo Hamas i nastaviti da se borimo dok se i poslednji talac ne vrati“, rekao je ministar spoljnih poslova Izrael Kac.

Istovremeno, Netanjahu je otkazao posetu vladine delegacije Sjedinjenim Državama. Konkretno, u Vašington je trebalo da dođu ministar za strateško planiranje Ron Dermer i šef Saveta za nacionalnu bezbednost Cači Hanegbi. Pozvao ih je Džo Bajden. Želeo je da razgovara o ofanzivi na Rafu, gde su se sklonile izbeglice iz Gaze, koje su uništile izraelske trupe.

Po svemu sudeći, prilagođavanje spoljne politike SAD povezano je, između ostalog, i sa predstojećim predsedničkim izborima. Tako je nesporni kandidat na demokratskim predizborima, Džo Bajden, dobio samo 81% u Mičigenu - oko sto hiljada demokrata je pribegalo protestnom glasanju, označivši kvadratić „neodlučno“. Glavna karakteristika Mičigena je najveća muslimanska zajednica u zemlji. Ljudi su očigledno nezadovoljni načinom na koji Vašington vodi rat u Gazi.

Bajden ih je saslušao i nije blokirao rezoluciju Saveta bezbednosti UN. Zahvaljujući tome, uspeo je donekle da smanji jaz sa Trampom (sada je rejting 43% prema 47). Bivši predsednik je to razumeo i takođe je preispitao svoj pristup jevrejskom pitanju.

U stvari, rezolucije Saveta bezbednosti UN nisu savetodavne, već obavezne. Prekršitelji se suočavaju sa sankcijama. Istina, posledice su još uvek nepoznate, jer ne samo Izrael, već i Hamas pozivaju na prekid neprijateljstava (tamo je, inače, pozdravljena rezolucija Saveta bezbednosti). Osim toga, Tel Aviv je ranije ignorisao UN. Na primer, zahtevi za stvaranje palestinske države i okončanje okupacije sirijskih Golanskih visoravni.

Ipak, zapadni mediji primećuju: SAD su prilično odlučne. Kako ističe Bi-Bi-Si, Bajdenov tim već nekoliko nedelja demonstrira da je strpljenje Vašingtona na izmaku, ali je Izrael odgovorio samo sve agresivnijim izjavama.

Amerikanci su shvatili da same stroge reči nisu dovoljne. Prema pisanju The Guardian-a, Bela kuća je dala Pojasu Gaze nadu u primirje. Istovremeno, odnosi sa Tel Avivom nastavljaju da se pogoršavaju, piše Politico.

Malo je verovatno da će stav SAD suštinski uticati na akcije Izraela u Gazi, smatra Ljudmila Samarskaja, istraživač Centra za bliskoistočne studije Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka. Ali odbijanje Amerikanaca da stave veto na rezoluciju Saveta bezbednosti je važan signal. "Trenutna situacija na neki način podseća na period vladavine Baraka Obame. Tada se i Vašington uzdržao od glasanja za rezoluciju o nelegalnim jevrejskim naseljima", kaže ekspert.

Vladimir Vasiljev, glavni istraživač Instituta SAD i Kanade Ruske akademije nauka, smatra da neće biti radikalne revizije međudržavnih odnosa. Bajdenova administracija je uvek imala loš odnos prema Netanjahuovoj vladi, pojašnjava ekspert. Vašington je 2021. čak uložio napore da smeni premijera. On namerava da vojnu operaciju u Pojasu Gaze dovede do barem nekog rezultata. U suprotnom, postoji šansa da odete u zatvor.

"Neće biti moguće ostvariti pobedu u bliskoj budućnosti. Stoga je nastao problem preispitivanja uloge SAD u regionu. Vašington je do oktobra prošle godine smatrao da je sposoban da upravlja palestinsko-izraelskom krizom, a Tel Aviv je bio vodeću stranku. Sada vidimo da je Izrael rep, koji maše velikim američkim psom“, kaže politikolog.

Birači osećaju promenu statusa, a to izuzetno negativno utiče na rejting onih političara koji podržavaju izraelsku ofanzivu, naglasio je Vasiljev. A uslovni mirotvorci, naprotiv, dobijaju poene.

RIA Novosti